Браћа из Северне Америке су прошле седмице обишли породицу Томовић на Косову и Метохији и уручили им помоћ у основним животним намирницама. Претходно су уплатили 72.100 динара на рачун Фондације Делије за изградњу куће овој породици. Још један велики корак ка реализацији овог пројекта. Важно је да се сви укључе како бисмо што пре сакупили довољно новца да би деца дочекала зиму у новом дому!

Делије из Лондона прикупили су 3.560 фунти и 1.350 евра за куповину трактора марке “Tafe” који је потребан манастиру Високи Дечани за одржавање манастирских винограда у Великој Хочи. Остатак новца прикупиле су друге хуманитарне организације и појединци. Хвала браћи Лондонцима, надамо се да ће се и остатак Звездашке дијаспоре прикључити акцијама! Нема предаје!

Два дана у Македонији - Старој Србији. На све стране трагови сопственог идентитета. Тешко је гледати светиње које су наши преци подизали како леже зарасле у корову, или ако и нису онда леже у рукама раскола, отете од нашег народа и наше Цркве. Трагови Српства на споменицима, фрескама, на гробљима, на мети фалсификатора који уништавајући их желе да затру траг, истину. Па опет, на све стране вапију и кости и светиње и говоре чија је то земља које смо се тако лако одрекли. Ако заборавим тебе Косово, али и Скопље, Челопеку, Куманово, Зебрњаку, Скопска Црна Горо и цела Србијо Стара - нека ме заборави десница Господња...

У овој старој трошној кући живи самохрана мајка Весна Томовић, са својих троје мале деце. Кућа припада њеној тетки и течи, који такође живе под кровом ове оронуле куће. Село Доњи Крњин налази се на Косову и Метохији, близу Лешка, у прелепом природном амбијенту. Старим излоканим путевима стиже се до засеока у коме се налази кућа где троје дечице живи у крајњем сиромаштву. Добротворна организација епархије Рашко призренске “Мајка девет Југовића”, сазнала је за ситуацију у којојсе налази породица Томовић и замолила нас је да покушамо да помогнемо.

Недавно нас је обрадовала вест да су се Делије из Милвокија организовале ради помоћи српском народу и светињама на Косову и Метохији. Већ у првој акцији значајно су премашили свој циљ и скупили много више средстава за акцију помоћи српским породицама на Космету. Након Делија из Онтарија, који се већ дуже време истичу активним учешћем у свим хуманитарним акцијама Делија, напокон смо добили још један огранак из дијаспоре који је кренуо истим путем. 

Прошле седмице смо уз помоћ “Мајке девет Југовића” која води народне кухиње на Космету, донирали нови пластеник манастиру Успења Пресвете Богородице у Ђаковици. Донација износи 250 евра. У овом манастиру у Ђаковици живе три последње Српкиње. Незналице и недобронамерници говоре да у Ђаковици нема Срба, а ове три Српкиње ако смемо тако да кажемо - вреде много више од свих нас. Због њих и осталих Срба који живе на Косову и Метохији, али и због самих себе, не смемо пристати на сулуду издају и поклањање ове освештане земље под ма како “уверљивим” изговорима. Нема предаје и нема поделе, јер ако се предамо и ако “поделимо” (боље рећи - поклонимо) Косово и Метохију, нестаћемо као народ са историјске сцене света и отићи на сметлиште историје као најгоре поколење једног, некада великог народа.

Има наде! Ма колико се наши непријатељи трудили, и ма колико нас као народ носила стихија времена у коме живимо, ипак дух Српства живи и живеће! У прелепој вечери успели смо да прикупимо 475.000 динара за цркву Светог Николе у Гњилану и манастир Клисину у Републици Српској! Обзиром да је концерт одржан у малом простору ово је изузетан успех, хвала свим извођачима, добротворима, Руском дому и свима коју су били синоћ! Нема поделе - нема предаје! Цео Космет део Србије!

Недавно смо посетили бака Кату Грујић у селу Доњи Петрич надомак Пећи. Том приликом смо јој уручили скромну помоћ у виду моторне тестере (20.000 динара) и једнократне помоћи у износу од 100 евра. На пролеће планирамо да скупимо и средства за зидање кокошињца како би се зауставила даља крађа њене живине. Бака Ката је једина Српкиња у овом метохијском селу, живи прекопута рушевина цркве Свете Тројице коју су Албанци срушили 1999. године. Упркос својим животним недаћама, бака Ката је пуна ведрине, вере и оптимизма. Такви људи нам јачају веру у опстанак, и буде наду у светлу будућност нашег народа на Косову и Метохији. Ми смо дужни да учинимо све што је у нашим моћима да им помогнемо у том настојању!