Ако неко није поднео ту жртву, треба макар да поштује оне који јесу. Срамно је да се јунаци отаџбинских ратова смрзавају у парку српске престонице, борећи се за своја основна права. Каква је то порука њима и њиховим породицама? И каква је порука новим генерацијама које би силом неприлика поново требале да стану у ровове да би одбраниле свој кућни праг?
Знамо да је данашњи човек заокупљен толиким бригама и обавезама, али за неке ствари морамо да имамо осећаја, упркос свему. У нади да ће држава Србија (ис)поштовати оне који су јој највише дали, подржимо ове јунаке у борби за елементарно људско достојанство!