Следећи корак свакако је било одлучити код свеца узети за заштитника. И ту је било доста полемике и размишљања, нарочито јер Делије као навијaчка група, често не живе смиреним животом, а да би човек био смирен мора да буде понизан, да опрашта и живи што ближе Богу.
Један од другара са трибине који се залагао око тога да Делије узму крсну славу, нашао је симболику у животу којим је Стефан Немања живео пре него што се замонашио. Стефан Немања је био војсковођа и освајач, и свакако није живео смиреним животом, али је ипак одлучио да преда своју власт и престо уступи сину, замонашио се и добио име Симеон. Након смрти проглашен је за Свеца јер су његове мошти точиле миро, па отуд и назив Свети Симеон Мироточиви. Управо поменути другар и дарује Делијама икону Светог Симеона Мироточивог испред које сваке године запалимо свећу и послужимо колач, жито и вино.
Делије можда и данас не живе смиреним животом и онако како нам вера заповеда, али многи наши старији на трибини верују да је управо Свети Симеон и одлука да славимо славу, разлог због чега и поред свега нисмо као група пошли путем са ког нема повратка. Свети Симеон је ту да нас чува и подсећа да не пређемо границу, те да без обзира на то што смо грешили у животу за нас ипак има надe.
О, свети Симеоне Мироточиви, оче рода Србскога, помози да се Господ смилује на нас, и да нас пусти да уђемо у Царство Небеско, макар и као последњи, на нека мала врата, са стидом и страхом због безбројних сагрешења, и да из прикрајка гледамо на блаженства која задобише они који чисто на земљи поживеше, и који подвигом несхватљивим уму људском душе своје убелише. Амин.
