"Посебно скрећемо пажњу на страдање наших верника у општини Зубин Поток и у повратничком селу Осојане у Метохији, где су пре неколико дана избили пожари који су до темеља уништили четири породичне куће, спалили пшеницу спремну за жетву и угрозили читаву заједницу која ионако живи у изузетно тешким условима. Мештани села, заједно са монахињама из манастира Гориоч, ризиковали су сопствене животе како би спасили околне куће од уништења. Без оклевања су носили апарате за гашење пожара кроз дим и пламен, истрајавајући у напорима да обуздају ватрену стихију и спрече још већу штету за своју заједницу. Њихов несебични пример пробудио је у многима обновљени осећај јединства, одговорности и наде.

И поред ових јуначких напора, штета је огромна. Породице које су после страдања 1999. године поново изградиле своје домове, сада су поново остале без крова над главом. Многи старији и најугроженији становници изгубили су не само своје куће већ и мале личне драгоцености, породичне фотографије и успомене које никаква обнова не може надокнадити. Мештани су са горчином сведочили да су им домови сада изгорели по други пут у једном поколењу, што је додатно продубило трауме и сећања на прогонство".

Евидентно је да је тема Косова и Метохије превише запостављена у српској јавности. Да ли овај апел Епархије може да пробуди емпатију, о којој се толико прича, и за наше сународнике на Космету? Ако нешто треба да буде изнад свих подела у нашем друштву онда би то требало да буде тема опстанка нашег народа и светиња на светој српској земљи Косову и Метохији.