Бекство у неки нови живот који би гарантовао сигурност, далеко од оних који киднапују, узимају органе, убијају, пале куће и имовину. Сигурност су нашли али срећу... Како већина сведочи - и не баш. Далеко од своје отаџбине, иако своји међу својима, нису пронашли онај исти мир и ону исту радост коју чак и ми који повремено одлазимо на Косово и Метохију осећамо и сведочимо. Оно што људи у централној Србији јако често нису разумели је да огромна већина оних који су напустили своја огњишта нису имали другог избора. Фалило је често разумевања и братског стиска руке у новим срединама где су косовски изгнаници пресадили себе и своје породице. Уместо тога добијали су подозрења, увреде и осуде. Ми који имамо срећу да одлазимо на Косово и Метохију не осуђујемо никога од браће изгнаника, напротив. Али нарочито поштовање имамо према свима онима који нису продали своје куће, своја имања, своју очевину и дедовину. На њима и на онима који су и дан данас упркос свему остали на своме, почива Косово и Метохија и они су разлог због кога смо сви ми дужни да се боримо до краја. За разлику од оних који чак и тргују српским имањима (а животаре и у централној Србији) ово су јунаци нашег времена пред којима смо дужни да се поклонимо.