Управо је у том времену задужбинарство доживело свој златни период и са правом се може рећи да је задужбинарство битна одлика националног бића српског народа и једна од његових најлепших врлина. И након пропасти српске средњовековне државе, остаје непрекинута нит задужбинарства, која ће у доба борбе за слободу од турског ропства бити значајна карика у грађењу и учвршћивању идеје о државотворности. Задужбинарство је одржавало духовну везу са нашим средњим веком, успело да одржи континуитет и да се прилагоди новонасталим друштвеним и политичким приликама и очува национални, духовни и културни идентитет српског народа. Након првог светског рата, који је Србији донео многе губитке, задужбинарство је у периоду између два рата ипак успело да се одржи и добије посебан замах, чему у прилог иде чињеница да није прошла ни једна година а да није основана нека задужбина. Међутим, након другог светског рата и успостављања социјализма може се рећи да долази до прекида задужбинарске традиције услед доношења разних законских аката, који су имовину национализовали и експроприсали.
Упркос осмовековном континуитету, године од краја Другог светског рата па све до данас доносе раскид са задужбинарском традицијом. Поред тешких ратова и дешавања која су задесила српски народ крајем 20. века, нови век доноси нове изазове за национални, духовни и културни идентитет. Процес глобализације и идеја потрошачког друштва су у први план поставили материјалистичке вредности које подразумевају потрошњу добара и услуга. Управо те вредности представљају директну претњу за задужбинарску традицију која је била дубоко укорењена у српском народу. Због тога је веома битно да у овом тешком периоду за српски народ покажемо солидарност, преиспитамо своје поступке и покушамо да помогнемо онима којима је помоћ потребна. Потрудимо се да оживимо дух задужбинарства и сходно својим могућностима оставимо одређени траг у јачању српског духовног бића. Немојмо чекати да нам неко други помогне, да нам неке велике силе врате оно што сматрамо да је наше, ако сами не радимо ништа како би сачували оно за шта причамо да нам значи. Не дозволимо да нам већ устањене демагошке флоскуле буду водиље, покажимо патриотизам у пракси, говоримо делима а не речима.
БУДИМО БОЉИ, БИЋЕ НАМ БОЉЕ!
ДОНИРАЈТЕ!
