Подсетимо се мало наше историје ради бољег разумевања садашњости и будућности. Звезда је од свог оснивања побрала велике симпатије код Београђана који су након завршетка рата и почетка владавине комунистичког режима били стешњени, ускраћена је била слобода исповедања како вере тако и националних осећања. Гледајући Црвену Звезду, у људима се јавила искра слободе, трачак наде за светлију будућност. Зато ће ускоро у свим српским земљама и крајевима навијање за Црвену Звезду постати ствар кућног васпитања.
Ми који се нисмо ни родили тих четрдесетих и педесетих година прошлог века, гледали смо снимке и фотографије пуних стадиона и оне чувене прве „бакљаде“ 1951. године када је Звезда по први пут у својој историји постала шампион државе. Још тада је било скандирања и парола, а шездесетих такви видови подршке постају учесталији и масовнији. Седамдесетих се већ јављају први облици организованог навијања, вође који мегафоном диктирају скандирања и песме које су већ бројније и учесталије, затим безбројни барјаци и заставе, те и први транспаренти. Оно што је посебно занимљиво је да се тада већ могу чути на Северу и српске песме попут „Ој војводо Синђелићу“, што је за то време невероватно. Осамдесете су време организованог навијања, дакле оснивања правих навијачких група и свега што то подразумева, а самим тим и патриотизам који навијачи Звезде од првих дана у себи носе, сада добија много више простора за исказивање.
Ипак, свој највећи процват Север као трибина почиње да доживљава након уједињења свих група у једну (Божић 1989. године), када се оснивају Делије. Након 25 година постојања можемо да будемо задовољни својим остварењима. Бодрили смо свој клуб најбоље што смо умели, и у тренуцима највећих успеха у историји када је Црвена Звезда владала светом, и ових година када је најгора у својој историји. У навијачком смислу постали смо једна од поштованијих трибина, али увек има простора за напредак. Оно што бисмо овде посебно нагласили је чињеница да смо као Делије увек били ту за свој народ!
Када се ратовало, били смо на првим линијама фронта, када се демонстрирало, били смо у првим редовима на улици, али и када се помаже нашем многострадалном народу, без пуно поноса над тужном сликом српске реалности ипак констатујемо – и ту смо у првим редовима. Поносни јесмо на нашу трибину која препознаје тренутке када треба помагати сопствени народ тамо где страда, али нисмо на чињеницу да нема много других који то исто чине. Да као народ нисмо тако ниско пали, наша помоћ вероватно не би ни била потребна, а и ако бисмо помагали то би била кап у мору од пре свега помоћи државе а затим и многих институција званичних и незваничних. На жалост, испада да скромна помоћ за коју улажемо пуно труда не бисмо ли и толико скупили, често бива веома значајна услед недостатка других.
Међутим, поред Српске православне цркве постоје и неколико организација које чувају образ Срба и Србије и који састрадавају са својим народом где год је у невољи. Чак, морамо и то истаћи, постоји и неколико организација Италијана, Француза, Пољака, Руса и других који са невероватно пуно енергије и љубави помажу нашем народу! Док већина Срба ни не размишља о својим сународницима који су и животно и материјално угрожени, припадници других народа који су дошли у контакт са суморним сликама српске свакодневице конкретно на Косову и Метохији, изгара у својим срединама скупљајући помоћ коју јако често носи нашем народу. За сваку похвалу и неизмерну захвалност, али и за прекор свим оним Србима који су толико успавани и незаинтересовани! Такође и додатна обавеза за нас који, иако нисмо успавани, увек можемо и више и боље.
Нама не преостаје ништа друго него да и у наредном периоду наставимо борбу за очување свог народа на својим вековним огњиштима и за очување наших светиња. Делије су протекле године основале сопствену Фондацију управо са идејом да се борба за Српство интезивира и буде ефикаснија. Зато апелујемо на све Делије да се активирају у својим огранцима, подгрупама, у својим срединама, да подигнемо деловање Фондације на један озбиљан ниво! То можемо само сви заједно и са пуно посвећености. Планирају се многе акције у наредном периоду на које се морамо масовно одазивати, а и сами покретати иницијативе да би унапредили Фондацију. Сви смо сведоци шта се ових година збива на Косову и Метохији и чињенице да је тај народ остављен сам и да нема никакву, или скоро никакву подршку од сопствене државе и народа. Зато ће нам Космет бити у фокусу у наредном периоду и ускоро ћемо покренути неколико нових пројеката за помоћ народу и светињама.
НЕМА ПРЕДАЈЕ!
Делије Север
