Прво место које посећујемо после преласка из периферије Србије у централну, јесте манастир Драганац. Духовно сабиралиште многобројних Срба из ових крајева. Обилазак светиње, молитва, послужење и значајне духовне поруке братије манастира. Следеће што обилазимо јесте Штрпце. Већини је први пут да посећују ову живописну општину подно Шар планине, а наш закључак о овом месту описије реченица једног друга: ''Па није баш као што причају ови са ТВ екрана, овде врви од живота''! Кратко дружење са другарима и мештанима којима се захваљујемо и поздрављамо их. Спуштајући се са Шаре, са леве стране нам се указују Свети Архангели и позивају да се зауставимо. Духовно, историјско предавање и по која размењена реченица са житељима овог краја које ту затичемо. Упућујемо им извињење на журби уз поруку да ћемо се вратити! Сустиже нас мрак, а нашег сапутника из Ораховца већ хвата мешавина еуфорије и туге уз образложење, први мај за нас= труба. Пре рата, хиљаде људи је било на улицама на овај дан. Како пристижемо у Ораховац, видимо да сад нажалост то нису више хиљаде, али трубе су и даље ту, људи су и даље ту, што значи да и даље НЕМА ПРЕДАЈЕ! Мало смо туговали, више се веселили, али смо после дружења у Ораховцу и Хочи пуна срца отишли на конак.
Други дан, литургија у цркви у Ораховцу, ако се може рећи за нас мало необична. Неко ко је био поред нас, сада је на много одговорнијем месту- испред нас! После послужења и увек емотивног, привременог растанка са баштом рајском, настављамо пут Метохије и светиња које не треба претерано описивати- Пећка Патријаршија и Високи Дечани. Ко је био зна, ко није даће Бог да види,чује,осети... Долазимо до онога одакле смо у ствари почели да гледамо живот другим очима. Ана и Далибор Вуковић и њихово 11 деце! Српски родитељи и српска деца! Гостопримство, дружељубивост, умност, култура, побожност...све то се налази у кући среће и љубави, кући Вуковића у Житковцу. Ово нису јунаци неке приче, ово су јунаци нашег доба, и велико Вам хвала што смо имали ту срећу да Вас упознамо!
Због свих људи који су узели учешће у васкршњој акцији поменућемо да смо учествовали у куповини трактора за ову породицу и то Вуковар са околином(1.010 евра) и Ужице са пријатељиима (5.630 евра).Ово је само скромни допринос у односу на то коме је упућен. Укупно је утрошено за трактор нешто преко 10.000 евра, те је нешто преко 3.300 евра прикупљено из донација фирме АСИП и српске дијаспоре.
...има Срба има још!!!
