Видовдан је за нас симбол победе. Али то није победа неке војске на бојном пољу која је надјачала и савладала другу војску. То је победа пре победе, победа пре бојног поља, победа у одлуци и избору. У самом сукобу две војске који је увек испуњен смрћу - нема праве победе, свака је пирова јер јој је цена крв. На Видовдан 1389. године кнез Лазар је победио пре него да је и изашао у бој. Он је донео одлуку и изабрао царство небеско уместо царства земаљског. Дао је свој живот, слободу, круну - за Небо. Али је дао и за то да ми као народ више никад не морамо да доносимо такву одлуку, победио је и за нас који живимо у 2023. години, под условом да својим личним опредељењем стојимо иза његове одлуке.        

Сваком од нас по својој мери... Кнезу Лазару одлука о судбини једне земље и народа, а нама обичним људима 634 година касније, на нама је само да следимо његов пут. Да размишљамо и одлучујемо као кнез Лазар у неким наизглед не тако важним и мање битним животним одлукама, да бисмо и у оним одсудним били на том путу.           

Косово и Видовдан на првом месту! Одлука и избор кнеза Лазара на првом месту. Не зато што смо суманути људи који желе да гину за парче једне територије него зато што желимо да поднесемо Лазареву жртву у свим животним одлукама. Дај Боже да препознамо те тренутке и да бирамо као Лазар.  

Зато Косово и Видовдан нису само реч, нити један дан у години, нити један део наше територије - Косово и Видовдан су наш избор, наш завет и наше опредељење. А то Косово није оно које било који светски моћници могу да нам одузму и дају неком другом, тог Косова можемо да се одрекнемо сами, ако смо уморни од Лазаревог опредељења и жртве на коју нас оно позива. Али да знамо да смо се онда одрекли и вечности...